Državno-pravna istorija Jugoslavije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14

I. REZIME
Knjiga dobijena za pisani rad „Zakoni u prvom ustanku“ obrađuje razdoblje istorije u vremenu Prvog srpskog ustanka (1804 – 1813) , prvu vladavine kneza Miloša Obrenovića koji je vladao od 1815 do 1839. godine, kao i deo vladavine Aleksandra Karađorđevića koji je vladao od 1842. do 1858. godine.
Esej je ograničen na sledeće događaje: donošenje zakona prote Matije Nenadovića koji nastao u samom početku ustanka, prvih dana maja 1804. godine, donošenje Karađorđevog zakona, za koji se ne može utvrditi koje godine je izdat, izradu i donošenje Srpskog građanskog zakonika u vreme prve vladavine kneza Miloša, kao i usvajanje ovog zakonika od strane ustavobranitelja (25.03.1844. godine)u vreme vladavine Aleksandra Karađorđevića
II. PREDGOVOR
III. SADRŽAJ
REZIME……..………………………………………………………....2
PREDGOVOR ………………………………………………………...3
SADRŽAJ........………………………………………………………...4
TEKST (Zakoni u prvom ustanku, str.46 - 57 )….……………........5
ZAKLJUČAK ………………………………………………………..14
VI. LITERATURA ……………………………………………………......15
IV. TEKST
Z«); u njoj su sadržane odredbe dobrim delom iz vizantijskog Zemljoradničkog zakona (Nomos Georgikosa) iz VII veka.
Pošto su prevođenjem i preuzimanjem Vlastareve Sintagme bili regulisani ugalvnom privatnopravni odnosi, a potom tzv. Justinijanovim zakonom i izvesni odnosi na selu,vladajući krugovi srednjovekovne Srbije svakako su osetili potrebu da pravni poredak feudalne srpske države upotpune regulisanjem i nekih drugih materija, a pre svega iz krivično-pravne i državno-pravne oblasti. Tako je, posle odgovarajućih priprema doslo na na državnim saborima 1349. i 1354. godine i do izdavanja Dušanovog zakonika, o kome čemo više i detaljnije govoriti nešto kasnije, na drugom mestu.
Krivično pravo
Povelja, a naročito Dušanov zakonik inkriminisali su, tj. predvideli kao krivično delo u srednjovekovnoj Srbiji više dela (činjenja odnosno nečinjenja). Radi lakšeg pregleda sva ta dela čemo sistematizovati, prema predmetu koji se njima štitio, u četiri grupe, i to: 1) krivična dela protiv feudalnog društvenog i državnog poretka. 2) krivična dela protiv crkve i religije, 3) krivična dela protiv imovine, i 4) krivična dela protiv ličnosti.
U prvu grupu, tj. u krivična dela protiv društvenog i državnog poretka spadaju dela čiji su izvršioci sebri, sebri koji pokušavaju da se oslobode svog potčinjenog i eksploatisanog položaja; ta su dela: buntovni zborovi sebara, bežanje i meropaha sa vlastelinstva, osvete meropaha na vlastelinskim imanjima. Zatim, u istu grupu ušla bi i dela čiji su izvršioci vlastela a njihova dela upravljena protiv postojećih odnosa u feudalnoj državi, dela kojima je vlastela kršila svoje obaveze prema vladaocu ili izražavala nepokornost prema vladaocu; to su: nevera (izdaja) i neplaćanje soća. Najzad, u istu grupu ušla bi i dela nepokorevanja vladalačkim naredbama i dela protiv suda, kao: udava,izam,presto,odboj.—» Sebrova zbor, to jest svaki buntovnički zborili zlonamerno prevratničko udruživanje ili zavera sebara kažnjavana je tako sto su učesnicima odsečene uši a inicijatori smuđeni (paljena im kosa i brada). —U slučajevima bežanja meropaha ( o čemu je već bilo reči) kažnjavana su tako sami meropasi — begunci ( smuđenjem i parenjem nosa) tako i oni koji su im pomagali da pobegnu ( tzv. provod ili prijem ljudski), a od 1354. godine, tj. od donošenja drugog dela Dušanovog zakonika, čak se i valadaocu i vlasteli kao i starešinama gradova koji bi primili tuđe meropahe pretilo da će biti kažnjeni kao za izdaju.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]